BU!KVAR

 O lekturi i drugim demonima

Crte i kružići

Jezik služi da bismo se razumeli, njegova osnovna funkcija jeste komunikativna. Da bi vas neko razumeo, potrebno je da umete da se valjano izrazite – tako da onome kome je vaš usmeni ili pismeni govor namenjen bude jasno šta ste hteli da saopštite. A kako to postići ako se smanjuje mogućnost razvijanja jezika?

Najnovije pravopisno pravilo jeste da pravopisna pravila i nisu toliko važna. Smislio Goranče posle pet krigli piva? Ne, Ministarstvo prosvete pri zdravoj pameti. Prema preporuci za ocenjivanje testova, na maloj maturi učenicima će biti priznati i oni odgovori koji su pravopisno netačni.  Dakle, ako je tačan odgovor na postavljeno pitanje „vladika Danilo“, nevažno je da li piše „vladika danilo“ ili „Vladika Danilo“ ili „Vladika danilo“, važno je samo da je vladika i da je Danilo. Obrazloženje: oblasti znanja ocenjuju se posebno, a pravopis je posebna oblast i nije u prvom planu (nego vladika Danilo). Zašto sad to i otkuda to? Nemamo pojma.  Šta se time dobija i ko time dobija? Naravno, ništa i niko. Pa opet, još jedno ništa i niko zadobija privilegovanu socijalnu formu, u ovom slučaju formu institucionalne preporuke. Prema dobrom, starom, ozbiljno sastavljenom i jedinom rečniku srpskohrvatskog jezika Matice srpske (a čija se dobra, ozbiljna i neophodna nova verzija neće skoro pojaviti u Srbiji), reč preporuka znači „povoljna ocena o svojstvima čega, sa željom da se takva ocena prihvati“. Preporuka ministarstva nije nimalo povoljna i nadam se da im se želja neće ispuniti.

Ipak, i nad besmislenim ima besmislenije. Objašnjenje koje stiže iz Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a koje bi trebalo da nas uveri da je ipak sve redu, glasi ovako: većina zadataka biće takva da se zaokružuju, podvlače ili linijom povezuju tačni odgovori, pa neće biti prilike da đaci u njima prave pravopisne i gramatičke greške.

To vam je isto kao kad prevodilac bez dovoljno znanja ali s dobro razvijenim oportunim instiktima, ne ume da prevede neku rečenicu, pa predloži da se ona jednostavno izbaci.

Rešenje problema je, dakle, smanjiti prilike za greške. U tom smislu, potpuno ukidanje testova deluje kao univerzalna deus ex machina, najbolji način da se jednom zasvagda sve prilike za grešku u potpunosti ukinu. Ali, smanjite priliku za grešku i smanjićete priliku za tačnost. Jer to što đaci samo zaokružuju, spajaju ili podvlače, nije ništa dobro i ništa dobro ne donosi. To je gore od svih Vladika i svih danila zajedno, to navikavanje da se znanje izražava isključivo geometrijski. Posle osam godina školovanja, deci će biti dovoljno da, što se tiče pismenosti, upotrebe znanje iz prvog razreda osnovne škole – pisanje crta i kružića u sveskama na široke i uske linije. Golem napredak. Dajem hiljadu kružića za jednu grešku!

Jezik služi da bismo se razumeli, njegova osnovna funkcija jeste komunikativna. Da bi vas neko razumeo, potrebno je da umete da se valjano izrazite – tako da onome kome je vaš usmeni ili pismeni govor namenjen bude jasno šta ste hteli da saopštite. A kako to postići ako se smanjuje mogućnost razvijanja jezika? Dolaze mi master radovi na lekturu, seminarski radovi. Njihovi autori proveli su najmanje 16 godina u školi (osnovna, srednja, fakultet). Rođeni su osamdesetih. Uglavnom ne znaju ništa o pravopisu i gramatici. Ali ono šta je najgore: ne znaju da napišu to što žele da kažu. Ništa se živo ne razume. I ne govorim o tome da im je stil loš, da bi mogao biti bolji. Kažem da teško uspevaju da napišu najobičniju rečenicu i da im je još teže da je spoje s drugim rečenicama u jednostavan iskaz. A to što ne znaju kako da pišu, znači da ne znaju ni šta pišu. Gotovo sam ubeđena da to ima veze s crtama i kružićima.

Nadvijen nad pristiglim tekstovima, jedan izvrstan urednik ne prestaje da govori: sve se vidi u jeziku. Tačno, jezik otkriva i ko ste i šta ste i koliko znate, bolje od imena, funkcije ili imovinskog stanja. Za deset godina, deca s ove male mature pisaće svoje radove. Sačuvani da sada ne pogreše, biće u najmanju ruku jezički tupavci. Obični nomadi u potrazi za novcem koji će znati da zaokruže da pristaju na sve. 

Ljubica Pupezin